23.11.2017.

I šta mi ostaje?

23.11.2017.
Dan 11.
Dragi prijatelju,
opet se uhvatih u koštac sa lošim mislima o nama, i o našoj budućnosti. Opet sam čekao nju da mi potvrdi ono što mi je potvrđivala svo ovo vrijeme. Koji kreten moraš biti.
Mene je recimo danas usrećila jedna glupava sitnica. Rekla je da me ne mrzi, nego da sam samo dosadan, a i to je nešto. Još samo da skonta da sam svo vrijeme bio dosadan jer sam ju volio. Čak je i rekla da konta da je meni ovo sve toliko teško palo, al' da misli da je ovo previše. Da naravno da je previše, da ti vidiš moja srećo koliko ja tebe volim mimo onoga što ti znaš. I ne bitno je sada to, eto nekako ću je ostaviti ne znam ni ja kako. Pomoćićeš mi ti prijatelju, da je zajedno čekamo. Pričaću ti još o njoj, nikada mi ni neće zafaliti riječi. Onoga momenta kada ja prestanem pisati o njoj, ili je moja pa joj sad' ja mogu pričati, ili sam otišao dalje. Nadam se ovom prvom.
Da ne bude propao dan opet se ona potrudila, iako sam joj popio mozak sa tim istim pitanjem i smatram da bez ikakvih problema može reći ono šta misli bez obzira koliko to mene povrjedilo. Na moje pitanje, da li će mi se vratiti ako osjeti, njen odgovor je ostao isti. Vratila bi se, i šta mi ostaje? Da čekam prijatelju, pa čekam...

<< 11/2017 >>
nedponutosricetpetsub
01020304
05060708091011
12131415161718
19202122232425
2627282930



BROJAČ POSJETA
2111

Powered by Blogger.ba