14.11.2017.

Protiče drugi dan

14.11.2017.
Dan 2.

Dragi prijatelju,
protiče drugi dan. Iskreno nije ni malo lako, probudio sam se sa njom u mislima, u snovima. Mogu ti reći da su bili jako lijepi snovi, sanjao sam njenu plavu kosu kako mi šamara lice dok se migolji u mom zagrljaju. Stvarno sam ju osjetio nakon dva mjeseca, osjetio sam mirise, i probudio se. A i pitanje je da li ću je ikada ponovno imati, pa neka mi ostane u snovima ja se ne žalim. Oduvijek sam se borio da ostvarim snove, i uspjevao sam, pa tako ću i ovaj nadam se. Posla preko glave, a iskreno drago mi je, čak sam uradio i više jer jednostavno te sam vrag tjera da radiš, da ne misliš, samo daj obaveza, samo daj da nisam kući, da nisam sam, da ne razmišljam. Čudnog li čuda, nevjerovatan je ovaj moj um, i dok radim o njoj razmišljam, borim se sa poslom a u glavi mi misao da joj se trebam javiti, da joj kažem nisam odustao tu sam, da joj kažem da je volim i dalje. I onda sam sa sobom, smiri se, rekla je da zna da ju voliš i da nisi otišao nego si joj ispunio želju ma koliko teško ti bilo, smiri se pusti ju, vratiće se. I tako prođe, minut, sat  a ja i dalje razmišljam da li da joj pošaljem ili ne. Da li da tražim stvari koje sam joj vratio? Da li da je pitam želi li ona šta? Da li da spakujem kofere i odem daleko od nje, kad' već ne mogu od sebe....
Mali je ovo grad, prije ili kasnije naletjeću na nju, vidjeću je usput, da li da ju povezem?
Ma naravno, pa svo vrijeme se brinem o tome da li je pokisnula, da li je stigla kući, kako sad' da je ne povezem, ali to bi onda bilo da joj ne dam mira. Ma staću joj to je moja dužnost prema njoj, kao prema osobi koju neizmjerno voliš, a ako bude htjela ućiće ako ne. Nažalost ja tome ne mogu ništa. Onda mi u glavi naviru scenarija milion, te da namjerno krenem prema gradu baš onda kada ona čeka autobus pa je kao slučajno sretnem, i onda mi dođe momenat ma ako budem je sreo onda, nemoj izazivati sudbinu. I onda druga strana, treća, peta sve sam moguće scenarije ispucao. Ne znam šta bi prijatelju moglo da se desi a da ja u glavi nisam pripremljen na to, mada ona me je već hiljadu puta iznenadila možda će i ovaj put.
I tako dođem kući i dalje mi u glavi hiljadu misli kruži, srećom zub me boli pa sam popio tabletu i legao razmišljajući samo o boli. Pa kroz glavu prođe kako bi bilo dobro da me stalno nešto boli da ne razmišljam o njoj, i opet se uhvatim da ustvari razmišljam... Zaspem, probudim se, istuširam se, odem na odbojku, vratim se istuširam se, obučem majicu koju mi je kupila. Legnem sa njenom slikom, i napišem kako je i dalje volim.
Kako je i dalje čekam...

<< 11/2017 >>
nedponutosricetpetsub
01020304
05060708091011
12131415161718
19202122232425
2627282930



BROJAČ POSJETA
2111

Powered by Blogger.ba